Buka, glasna muzika i oštećenje sluha

Na nekoj od društvenih mreža na internet je postavljeno pitanje tolerisanja buke kod dece. Podstaknuta time, reših da dam komentar iz ugla muzičkog pedagoga.

Foto: Pixabay; Autor: phamtu 1509

Jedan od zadataka koji mi je poveren sticanjem tog zvanja je utemeljivanje i očuvanje dečijeg sluha. Jasno je da su muzički sadržaji, u odnosu na biološke ili medicinske, za mene prioritet u slušnim dešavanjima. Međutim, da bi rezultati muzičkih aktivnosti bili što uspešniji, potrebno je imati zdrav slušni aparat i znati kako ga očuvati. Svi znamo da je buka loša za slušni aparat, ali često nismo u stanju da odredimo granice do kojih je možemo tolerisati.

Ovde nije naglasak na buci u poslovnom okruženju već o dugotrajnom i čestom slušanju preglasne muzike kod dece. Da se razumemo: buka nije muzika, to su neželjeni zvuci iz okoline. Međutim, muzika može postati buka ukoliko izgubi svoju namenu, to jest kad više ne prija uhu i celom organizmu.

Foto: Pixabay.com; Autor: kpr2

Medicinska je činjenica da izlaganje dece bučnim sadržajima doprinosi slabljenju sluha, a stepen oštećenja zavisi od intenziteta, frekvencije, kontinuiteta i trajanja buke. Na primer, ukoliko ste vi ili vaše dete izloženi zvucima od 90 decibela (kosilica za travu, kamionski saobraćaj, motor), to će izazvati izuzetnu neprijatnost i uznemirenost a ako ste tome često izloženi to će, malo po malo, uticati na sposobnost slušnog razlikovanja. Ako je buka iznad 100 decibela (motorna testera, sirena hitne pomoći, avion, pisak sirene voza ili broda) više od minuta, to će oštetiti sluh i započeti proces njegovog gubitka. Da ne govorimo o snažnijim zvucima od 120 decibela (pucanj groma, buka u diskoteci) ili 130 decibela (pucanj iz oružja), što izaziva bol.   

Prekomerna buka utiče na gubitak sluha tako što ljudi koji su joj duže izloženi počinju slabije da čuju visoke frekvencije (preko 4.000Hz), kao što su ženski i dečji glasovi, zujanje komarca i sl. Gubitak sluha počinje neprimetno, a tek kada su promene uznapredovale osoba počinje teško da razume govor i kada je normalno glasan. Teško se razlikuju konsonanti kao što su s, f, š, č i h. Kasnije dolazi do pada sluha i na nižim frekvencijama. Takve promene su, nažalost, nepovratne i metoda lečenja nema, samo slušnih pomagala i eventualne ugradnje implanta hirurškim putem. 

Foto: Pixabay; Autor: Free Photos

Zato je važna prevencija!

Kada sledeći put poželite da vodite dete na svadbu ili neki ozvučeni koncert - držite se dalje od zvučnika. Ukoliko primetite da baka pojača TV aparat u dečjem prisustvu, nek dete bude što dalje od televizora, a najbolje je da baki nabavite slušni aparat. Kada vaš tinejdžer počne da sluša muziku uz slušalice, objasnite mu kakve su moguće posledice od slušanja muzike sa pojačanim volumenom. To se odnosi na bilo koji muzički žanr - kvalitet zvučnih ideja u ovom slučaju nije bitan.