Prvi Svetski dan muzike je proslavljen u Francuskoj 1982. godine, obeležavajući početak leta. Prvi put sam saznala za taj dan u četvrtom razredu srednje muzičke škole, što je bilo samo nekoliko godina nakon toga.
Nastavnici su nam rekli da smo od grada dobili dozvolu da se organizujemo u ansamble i da sviramo i pevamo na ulicama Novog Sada. Kako je bio kraj godine, skoro smo se bili raspustili pa je samo nas nekoliko uspelo da se organizuje za kratko vreme. Sećam se da smo izveli nekoliko horskih pesama ispred Vladičinog dvora. S obzirom da to nije bilo uobičajeno (tada su se ulični svirači mogli videti samo u svetskim metropolama), publika nas je oduševljeno prihvatila i nagradila burnim aplauzom. To nam se osladilo pa smo brže-bolje sastavili orkestar od instrumenata koje smo mogli da sakupimo u datom momentu.
U našem improvizovanom orkestru našla violončelo, violina, flauta i blok flauta a meni je nekako zapala za ruke gitara. Našli smo neke note (svaki klasični muzičar sa sobom nosi po neki štos nota) i svirali Mocarta, Betovena, Baha i šta god da smo mogli da se setimo. Baš je bilo lepo čuti poznate melodije kako osvajaju Novi Sad.
U našem improvizovanom orkestru našla violončelo, violina, flauta i blok flauta a meni je nekako zapala za ruke gitara. Našli smo neke note (svaki klasični muzičar sa sobom nosi po neki štos nota) i svirali Mocarta, Betovena, Baha i šta god da smo mogli da se setimo. Baš je bilo lepo čuti poznate melodije kako osvajaju Novi Sad.
Нема коментара:
Постави коментар