Pesme mog detinjstva

Koje su najlepše pesme za decu?

Foto: Pevaj sa Sandrom

Oni koji su rođeni pre drugog milenijuma se sećaju pesama za decu koje su izvodili Minja Subota, Zoran i Bojan Rambosek, Branko Kockica, Dragan Laković i neprevaziđeni dečji hor Kolibri. Ja sam odrasla u tom periodu i upijala sam svaku pevanu reč i svaku odsviranu notu, pokušavajući da ih zapamtim i tako zauvek zadržim u sebi.

Foto: Pevaj sa Sandrom

Imala sam gramofon, mnoštvo ploča i to je činilo bogatstvo mog kućnog muzičkog repertoara. Tada se muzika nije mogla slušati kad god poželite. Pesme koje smo učili u školi bile su većinom posvećene Drugu Titu, pionirima, rodoljublju i NOB-i (ako ste mlađi, izguglajte šta je to). Tek tu i tamo, vrlo retko, učili smo prave, divne, maštovite i kreativne dečije pesme. I možda upravo zbog tih retkih trenutaka, mnogo smo ih voleli i cenili svaki trenutak proveden u tom muzičkom blaženstvu.

Foto: Pevaj sa Sandrom

Kod kuće sam do besvesti slušala male gramofonske ploče na 33 i 45 obrtaja sa pričama za decu i dečijom muzikom, tako da sam ih sve znala napamet, od prve do poslednje stranice. Omiljene su mi bile Diznijeve bajke “Pinokio”, “Pepeljuga”, “Snežana i sedam patuljaka”, “Uspavana lepotica”, “Mačke iz visokog društva”, “Maza i Lunja” i “Petar Pan”, koje su na kraju imale divnu pesmu. To je bio sjajan multimedijalan koncept, progresivan za to vreme: posmatraj slike, slušaj ploče, čitaj knjigu. Mogla sam ih slušati dan i noć. I danas se sećam: “Strane ćeš da okrećeš kad Zvončica zazvoni ovako…”

Foto: Pevaj sa Sandrom

Od domaćih pesama, obožavala sam pesme “Baba Roga”, “Cica iz Grivca”, “Aždaja svom čedu tepa”, “Krokodil Gena” i dve velike longplejke sa Draganom Lakovićem i horom “Kolibri”: “Deco, pevajte sa nama” i “Dečje pesme”.  Sećam se da sam te ploče dobila od Deda Mraza za Novu godinu kada sam imala otprilike 6 ili 7 godina. Sa tih albuma sam volela pesme “Miš je dobio grip”, “Slon lepotan dondolan”, “Vuče, vuče, bubo lenja”, “Zakleo se bumbar”, “Magarence Njako” i “Šušti, šušti, bambusov list”. Veoma zanimljive, kreativne i smešne su mi bile pesme legendarnog Minje Subote “Išli smo u Afriku”, “Telefonijada”, “Razbole se lisica” i “Ečke Tečke”. Branko Kockica je bio naš najbolji TV drug, jedini koji je sa nama pričao iskreno, kao da smo veliki, i pružao nam odlično vaspitanje. Njegove pesme “U svetu postoji jedno carstvo” i “Mate, mate, matematika”

Foto: Pevaj sa Sandrom

smo svi znali, a one se i danas pevaju u vrtićima. 

Eh, to su bili bardovi mog detinjstva, koji su tadašnje generacije usmeravali ka pravim vrednostima. A vi, šta ste voleli da slušate kad ste bili mali?

Lepota prošlog sazvučja

Kako smo nekad muzicirali

Od svih predmeta u osnovnoj školi, najviše sam volela muzičko vaspitanje i pevanje u školskom horu.

Foto: www.blic.rs 

Legendarna nastavnica Ljuba bila je veoma stroga, strah i trepet (ne samo za učenike već i za nastavnike), ali nas je naučila da odlično pevamo, držimo intonaciju, izražavamo dinamiku i da budemo usaglašeni u disanju i svakom izgovorenom slogu. Često smo nastupali na svečanostima i javnim priredbama, a najznačajnije su nam bile smotre horova na kojima smo uvek bivali prvi. Omiljena nam je bila poslednja pesma koju bismo pevali na smotri, jer je nastavnica Ljuba uvek birala neku divnu poznatu rusku melodiju koju bismo pevali u troglasu, i uvek sa nekim iznenađenjem, na primer da pre poslednjeg refrena malo usporimo, zastanemo (anticipacija), pa onda svim silama grunemo u bržem tempu i furiozno završimo tako da svima oduzmemo dah. Time smo uvek mamili salve aplauza, a često i biseve. 

Pored neopisivog zanosa koji mi je donosila svečana horska pesma, mnogo sam volela i neobavezne šlagere, šansone i pesme naših kompozitora za decu. Svake godine smo nastupali na Zmajevim dečjim igrama, koje su tada bile izvođenje u formi muzičkog takmičenja domaćih kompozicija za decu, sa revijalnim delom. Imala sreću da sam bila dežurni solista, te sam imala specijalni tretman: naučila sam rukovanje mikrofonom, osnove audio i video snimanja i odnos prema kameri, dirigentu, orkestru i publici. Na brojnim nastupima i TV snimanjima upoznali smo sjajne pesnike, pisce i izvođače za decu i družili se sa mnogim popularnim pevačima tog vremena. Sećam se da su jednom prilikom, u revijalnom delu, nastupile dve neobične devojčice. Nismo tada imali pojma ko su one, samo smo čuli da su iz Beograda i da su ćerke nekog poznatog kompozitora, čije ime nam tada nije mnogo značilo. Obe su nešto mlađe od mene i to je bilo prvi put da smo imali solistkinju koja još nije pošla u školu, imala je oko tri-četiri godine. To je bilo čudno jer tada se solistička uloga posmatrala vrlo ozbiljno - mogao je da je izvodi samo onaj sa preciznom intonacijom, fraziranjem, artikulacijom i dikcijom, a kod mališana to još nije bilo izgrađeno. Devojčice su izvodile plesnu koreografiju a mlađoj je, usled skakanja, stalno spadao gornji deo koji je ona pokušavala da podigne. To nam je bilo smešno. Kasnije sam povezala dva i dva i shvatila da su to bile Katarina i Aleksandra Kovač. 

Joca Adamov i Minja Subota
Foto: screenshot

Često smo nastupali u Muzičkom toboganu, emisiji koja je bila (i ostala) zakon za sve domaće dečje šou programe. Minja Subota i čika Joca Adamov su uvek bili divni prema nama, a gosti programa - tadašnje zvezde su tu i tamo bili mušicavi. Sećam se da mi se Neda Ukraden nije dopadala jer nas je sve gledala sa visoka, njen osmeh je delovao veštački a uvek mi je smetala njena loša intonacija. Zdravko Čolić je bio šaljivdžija ali me je na nekom snimanju nervirao jer sam htela da se fokusiram na pevanje, a on se stalno šalio, zezao me i odvlačio mi pažnju. Brena mi se tada dopala jer je bila vesela, doterana i neposredna. I lepo je mirisala. 

Sa raspadom Jugoslavije i postsocijalističkim periodom došlo je vreme kada je pevača, grupa i horova počelo da biva sve više, a sve se manje vodilo računa o muzičkim elementima koji su potrebni za kvalitetno izvođenje. Postepeno je počeo da se gubi muzički kvalitet a dobija na kvantitetu. Nekadašnji centralizovan sistem bio je rigidan, ali su vrednosti bile jasno određene, dok su sve više, decentralizacijom, vrednosti bivale raspršene i kvalitet se raspao na mnogo maleckih delova od kojih svako vodi računa samo o ponekom elementu. Zbog toga više nema muzike za koju bi se moglo striktno reći da je kvalitetna, već svaki slušalac pronađe poneku zajedničku vrednost u moru različitosti. 

Tako je sa muzikom za odrasle, pa i muzikom za decu: raznolikost i kvantitet dominiraju nad kvalitetom. I sve je to OK, dokle god nije potpuno besmisleno. 

Muzicirate li sa svojom bebom?

Muzika pospešuje govor kod beba

Zna se da je veza između pevanja i razvoja govora kod dece snažna - ona je utvrđena u mnogim neurološkim istraživanjima započetim krajem prošlog veka. Ono što je manje poznato je da i druge vrste muzičkih igara podstiču razvoj govora, i to u najranijem uzrastu, kod beba.

Foto: Pixabay

U novijem istraživanju, rađenom pri Univerzitetu Vašington praćrn je razvoj devetomesečnih beba u težnji da se utvrdi u da li, i u kojoj meri učestvovanje u muzičkim igrama pospešuje govor. 47 beba je podeljeno u dve grupe: jedna sa specijalno organizovanim muzičkim aktivnostima za taj uzrast, realizovanim u trajanju od 12 časova dugačkih po 15 minuta i druga, kontrolna, sa društvenim sadržajem ali bez muzičkih aktivnosti tokom istog perioda. Bebe u muzičkoj grupi su prisustvovale časovima dok su njihovi roditelji tapkali i svirali razne udaračke instrumente u ritmu muzike.* 

Foto: Pixabay

Nakon svakog časa, reakcija mozga je beležena magnetoencefalografom (MEG), te je utvrđeno da su bebe iz muzičke grupe imale snažniji odgovor na zvuke govora u poređenju sa kontrolnom grupom. Zaključeno je da muzičko iskustvo stečeno tokom tog perioda ima pozitivan efekat na procesiranje govora, jer doživljaj ritmičkih obrazaca u muzici osnažuje sposobnost za uočavanje i anticipaciju govornih obrazaca. 

Foto: Pixabay; Autor: davorkrajinovic

Kao i muzika, govor ima snažne ritmičke obrasce. Vremenski raspored slogova pomaže slušaocu da odredi jedan govorni zvuk od drugoga da bi razumeo šta osoba kazuje. Upravo ta sposobnost razlikovanja je ključna za razvoj govora kod beba. Kako zapaža naučnica Patricia Kuhl, “posao bebe je da raspoznaje obrasce aktivnosti i pretpostavi šta će se sledeće dogoditi, što je veoma značajna mentalna veština koja, ukoliko se razvije u ranom uzrastu, ima dugotrajni efekat na sposobnost učenja.” 

Rana muzička iskustva imaju i veći, opšti efekat na razvoj kognitivnih veština, a o tome u nekom drugom blogu. Ono što mene interesuje je da li ste vi, kao roditelj, primetili vezu između muzičkih aktivnosti i razvoja govora, i na koji način je to ispoljeno kod vašeg deteta?

*Da li Novosađane ovo podseća na nekadašnje radionice sa bebama i roditeljima koje sam vodila u mojoj školi muzike Melodium?

Muzičke naklonosti otkrivaju vaš karakter

Mnogo je nagađanja o tipovima ličnosti koji se formiraju u odnosu na muziku koju slušaju. Često se misli da su oni koji slušaju hard rok ili hevi metal energični i skloni agresiji, dok su ljubitelji klasične muzike mirni i tolerantni. Da li je zaista tako? 

Foto: Pixabay.com; Autor: theglassdesk

Na teoriji da preferencija određenih muzičkih žanrova otkriva važne informacije o karakteru ličnosti, naučnici Rentfrou i Gosling su pravili mnoga istraživanja. Oni su utvrdili četiri faktora koja opisuju muzičku opredeljenost:

Misaoni: bluz, džez, klasična i folk muzika. Uz taj faktor se vezuje kompleksnost, visoko pozitivno, ali i negativno delovanje i nizak nivo energije. Osobe koje preferiraju tu vrstu muzike su inventivne, maštovite, estete, odbijaju konzervativne ideale, tolerantne i opažaju sebe kao inteligentne;

Napet: rok, alternativni pravci i hevi metal. Definiše ga umerena kompleksnost, buntovinički duh, nisko pozitivno delovanje i nivo energije. Osobe koje vole tu vrstu muzike su radoznale,uživaju u riziku, fizički aktivne i smatraju sebe inteligentnima.

Melodičan: kantri, religiozna i pop muzika. Karakteriše ga jednostavnost, direktnost, konvencionalnost, umerena povišenost pozitivnog delovanja, nisko negativno delovanje i nivo energije. Osobe koje preferiraju tu muzičku grupu su vesele, pouzdane, uživaju u pomoći drugima, opažaju sebe kao fizički atraktivne i teže konvencionalnošću.

Ritmičan: rep/hip-hop, soul/fank i elektronska/dens muzika. Faktor umerene kompleksnosti i nivoa energičnosti kao i neemocionalnost. Osobe koje vole te muzičke stilove su pričljive, pune energije, vide sebe kao fizički privlačne, lako opraštaju i uzdržavaju se od konzervativnih ideala.

Znajući da je agresivna muzika visoko energična a depresivna ima najnižiji nivo energije, naučnici su dalje zaključili da postoji mogućnost da mi biramo tempo muzike koji odgovara srčanio pulsu karakterističnim za raspoloženje u kom se nalazimo ili koje želimo da postignemo.

Interesantno, zar ne? Volim da pročitam naučna istraživanja koja možemo da dovedemo u vezu sa svakodnevnim životom. Kakvu muziku vi slušate? Možete li sebe da pronađete u jednoj grupi, ili u kombinaciji više njih? Ja volim klasičnu, ili, pravilnije rečeno, umetničku muziku, kao i pop i rok, dakle mogu sebe da pronađem u tri grupe. Jedino što mi zaista ne odgovara je poslednja grupa, i zaista, ni karakteristike moje ličnosti se ne podudaraju sa navedenim u toj grupi.

Šta mislite, zašto muzika za decu nije uključena ni u jednu od grupa? Da li odrasli ne slušaju i ne vole muziku za decu? Može li se takva muzika uopšte smatrati muzičkim žanrom?

LITERATURA:

Rentfrow, J.P. i Gosling (2003): The Do Re Mi's of Everyday Life: The Structure and Personality Correlates of Music Preferences, Journal of Personality and Social Psihology, Vol. 84, No 6.

Srećan Svetski dan muzike!

Prvi Svetski dan muzike je proslavljen u Francuskoj 1982. godine, obeležavajući početak leta. Prvi put sam saznala za taj dan u četvrtom razredu srednje muzičke škole, što je bilo samo nekoliko godina nakon toga. 

Foto: Pixabay.com; Autor: viralyavas

Nastavnici su nam rekli da smo od grada dobili dozvolu da se organizujemo u ansamble i da sviramo i pevamo na ulicama Novog Sada. Kako je bio kraj godine, skoro smo se bili raspustili pa je samo nas nekoliko uspelo da se organizuje za kratko vreme. Sećam se da smo izveli nekoliko horskih pesama ispred Vladičinog dvora. S obzirom da to nije bilo uobičajeno (tada su se ulični svirači mogli videti samo u svetskim metropolama), publika nas je oduševljeno prihvatila i nagradila burnim aplauzom. To nam se osladilo pa smo brže-bolje sastavili orkestar od instrumenata koje smo mogli da sakupimo u datom momentu. 

U našem improvizovanom orkestru našla violončelo, violina, flauta i blok flauta a meni je nekako zapala za ruke gitara. Našli smo neke note (svaki klasični muzičar sa sobom nosi po neki štos nota) i svirali Mocarta, Betovena, Baha i šta god da smo mogli da se setimo. Baš je bilo lepo čuti poznate melodije kako osvajaju Novi Sad.

Tek mnogo godina kasnije ulični svirači su počeli da dolaze na novosadske ulice. Može se reći da su im školarci iz srednje muzičke škole “Isidor Bajić” utrli put. To muzičko slavlje, začeto u Francuskoj, postalo je svetski fenomen i trenutno se slavi u 32 zemlje sveta.

Buka, glasna muzika i oštećenje sluha

Na nekoj od društvenih mreža na internet je postavljeno pitanje tolerisanja buke kod dece. Podstaknuta time, reših da dam komentar iz ugla muzičkog pedagoga.

Foto: Pixabay; Autor: phamtu 1509

Jedan od zadataka koji mi je poveren sticanjem tog zvanja je utemeljivanje i očuvanje dečijeg sluha. Jasno je da su muzički sadržaji, u odnosu na biološke ili medicinske, za mene prioritet u slušnim dešavanjima. Međutim, da bi rezultati muzičkih aktivnosti bili što uspešniji, potrebno je imati zdrav slušni aparat i znati kako ga očuvati. Svi znamo da je buka loša za slušni aparat, ali često nismo u stanju da odredimo granice do kojih je možemo tolerisati.

Ovde nije naglasak na buci u poslovnom okruženju već o dugotrajnom i čestom slušanju preglasne muzike kod dece. Da se razumemo: buka nije muzika, to su neželjeni zvuci iz okoline. Međutim, muzika može postati buka ukoliko izgubi svoju namenu, to jest kad više ne prija uhu i celom organizmu.

Foto: Pixabay.com; Autor: kpr2

Medicinska je činjenica da izlaganje dece bučnim sadržajima doprinosi slabljenju sluha, a stepen oštećenja zavisi od intenziteta, frekvencije, kontinuiteta i trajanja buke. Na primer, ukoliko ste vi ili vaše dete izloženi zvucima od 90 decibela (kosilica za travu, kamionski saobraćaj, motor), to će izazvati izuzetnu neprijatnost i uznemirenost a ako ste tome često izloženi to će, malo po malo, uticati na sposobnost slušnog razlikovanja. Ako je buka iznad 100 decibela (motorna testera, sirena hitne pomoći, avion, pisak sirene voza ili broda) više od minuta, to će oštetiti sluh i započeti proces njegovog gubitka. Da ne govorimo o snažnijim zvucima od 120 decibela (pucanj groma, buka u diskoteci) ili 130 decibela (pucanj iz oružja), što izaziva bol.   

Prekomerna buka utiče na gubitak sluha tako što ljudi koji su joj duže izloženi počinju slabije da čuju visoke frekvencije (preko 4.000Hz), kao što su ženski i dečji glasovi, zujanje komarca i sl. Gubitak sluha počinje neprimetno, a tek kada su promene uznapredovale osoba počinje teško da razume govor i kada je normalno glasan. Teško se razlikuju konsonanti kao što su s, f, š, č i h. Kasnije dolazi do pada sluha i na nižim frekvencijama. Takve promene su, nažalost, nepovratne i metoda lečenja nema, samo slušnih pomagala i eventualne ugradnje implanta hirurškim putem. 

Foto: Pixabay; Autor: Free Photos

Zato je važna prevencija!

Kada sledeći put poželite da vodite dete na svadbu ili neki ozvučeni koncert - držite se dalje od zvučnika. Ukoliko primetite da baka pojača TV aparat u dečjem prisustvu, nek dete bude što dalje od televizora, a najbolje je da baki nabavite slušni aparat. Kada vaš tinejdžer počne da sluša muziku uz slušalice, objasnite mu kakve su moguće posledice od slušanja muzike sa pojačanim volumenom. To se odnosi na bilo koji muzički žanr - kvalitet zvučnih ideja u ovom slučaju nije bitan.

Moje drage kamile

Nedavno smo objavili video za moju pesmu koju mnogo volim, „Ide prva kamila“, te poželeh da sa vama podelim zašto mi je ona specijalno draga.

Foto: Pevaj sa Sandrom

Elem, nekih desetak godina unazad, nakon što sam se vratila iz letovanja u Egiptu, setim se kamila koje sam tamo videla, kako se vuku po pesku, nogu pred nogu. I počne da mi se vrzma po glavi melodija. Refren sam odmah smislila, bio je vrlo pevljiv, ali strofe nikako da odmaknu od dva tona. Stavim ja note na papir, a ono zvuči bezvezno, da bezveznije ne može. I tako zaboravim i na kamile i na pesmu.

Slika: Aleksandra Grbić Hrustić, Akrilik na platnu 
Foto: Pevaj sa Sandrom  

Dve godine kasnije, dok sam sa decom čekla da počne neki nastup, nađe mi se nekako gitara u rukama. Počnem da drndam nekoliko akorada, onako iz dosade, i nekako mi izađe refren pesme o kamilama: „Dan za danom, kilometre broje, nogu pred nogu, nose grbe svoje.“ Pomislim kako je super, interesantna pevljiva melodija, a reči tačno opisuju letargiju i lagano geganje kamila. Čekaj, a šta će da rade te kamile u strofama? Hm, na primer neka hodaju, jer to svakako i rade. A onda mogu i da stanu. E, na kraju neka đuskaju. I tako nastade pesma, super pesma. A kada sam je dala fenomenalnom aranžeru Dejanu, zablistala je punim sjajem. Radeći sa decom u školi „Melodium“ vrlo brzo smo shvatili da klinci obožavaju tu pesmu. 

Foto: Pevaj sa Sandrom

Sada, kada živim u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, imam priliku da kamile viđam svakodnevno, čak i na putu od kuće do škole. Gegaju se sporo, ne razmišljajući ni o čemu. Gledaju me umiljato, očima sa velikim trepavicama i lenjo žvaću travčice koje usput nađu. Kamile koje se mogu videti ovde, na Bliskom Istoku, imaju samo jednu grbu a one dvogrbe se nalaze u Srednjoj Aziji. Moram razočarati one koji misle da postoje i kamile sa tri i više grba - nažalost, to nije tačno. Takođe, pogrešno je i uverenje da kamile skladište vodu u svojim grbama. Njihove grbe su u stvari rezervoari za salo, koje im služi da prežive velike vrućine tako što smanjuju trošenje vode u telu. Jeste li znali da se bebe kamile rađaju bez grbe? One su veoma vezane za majku i od nje se ne razdvajaju i po nekoliko godina. 

U arapskom svetu kamile su simbol strpljenja, tolerancije i izdržljivosti. Ovu lokalnu, Emiraćani zovu Džamila, ali pored tog imena imaju još stotinak različitih naziva za kamile, jer su one izuzetno važne za arapski narod. 

Mali meda!

Mali meda

Foto: Pevaj sa Sandrom

U pripremama za novi spot i pesmu “Mali medo”, obuzela me dilema: kojeg medu da odaberem - svetlijeg ili tamnijeg? Oba su tako slatka! Kupila sam i jednog i drugog, jer jedan je trebalo da ode devojčici koja slavi rođendan, a drugi da postane filmska zvezda. U nedoumici kojem medi je namenjena filmska slava, upitala sam drugare sa Fejsbuka, i oni su, uz malo diskusije, odabrali novog drugara - belog medu.

I tako je mali meda dobio novi dom, ni ne sluteći kakvi doživljaji i uzbuđenja su ga očekivali. Odmah smo ga uposlili i dodelili mu glavnu ulogu u video spotu. Bio je tako važan: vrteo se, pokazivao nove cipele i grlio nas sve odreda. Zajedno smo pevali i plesali:

“Mali medo, okreni se,

Mali medo, sagni se..."

Foto: Pevaj sa Sandrom

A kada se snimanje završilo, delovao je pomalo umono, ali veoma zadovoljno. Smestio se na klavir, budno motreći dnevna dešavanja. Iz dana u dan činilo mi se da je usamljen, te sam pomislila da bi trebalo da dobije drugara. I gle, nije prošlo mnogo vremena, a sa police u prodavnici igračaka smešila mi se kamila i kao da je govorila “Uzmi me, Sandra!”. I eto, i ona se ubrzo našla kao deo naše porodice, te se smestila pored malog mede.

I baš tada je došlo vreme da snimamo spot za pesmu “Ide prva kamila”, te je naša drugarica dobila prvu filmsku ulogu. Strpite se malo dok je ne ugledate. A do tada, budite bez brige- mali meda i drugarica kamilica nisu više usamljeni - druže se, igraju, pevaju i pomažu mi u pravljenju muzike za decu.

Jupi, sutra otvaranje!

Video kanal počinje sa radom!

Ovih nedelja smo vredno radili – pravili nove muzičke aranžmane i snimali video spotove, kako bismo što pre zvanično otvorili naše video kanale. Bilo je teško, naporno, ali zabavno a najvažnije je da smo veoma zadovoljni rezultatima.

Image: iclipart.com, used with licence

A sad smo vrlo uzbuđeni zbog zvaničnog otvaranja koje je zakazano za sutra. Mnoga pitanja nam se vrzmaju po glavi: hoće li vam se svideti naša muzika? Da li su vam interesantni naši spotovi? Kako vam se dopada produkcija? Hoćemo li vas dovoljno motivisati da se subskrajbujete i lajkujete naše video spotove i time omogućiti da se i dalje družimo? Hoćete li posetiti našu web stranicu i da li će vam poslužiti tekstovi koje smo tako vredno obradili?  Da li idemo u dobrom pravcu? Hoćete li odgovoriti na naše pozive da ostavite komentar?

Molimo naše stare drugare da nam se jave i svojim odgovorima pomognu da ovaj projekat bude što bolji. Molimo nove drugare da se druže sa nama i učestvuju u stvaranju novih pesama i video spotova za decu. Usmerite nas, kažite šta vam se dopada a šta bismo mogli da promenimo i unapredimo. Svaka poseta, novi komentar, lajk ili subskrajber, za nas je ogromna motivacija da nastavimo dalje. Hvala vam za podršku!

Jesam li već rekla da je otvaranje sutra?

Vreme je za novi početak!

Hej, bubice, gde ste? Kako ste? Šta radite?

Mora da ste mnogo porasli, uozbiljili se, postali veliki i uspešni đaci. Pratim vaš život i rad izdaleka, vaše fotografije, video snimke, Vaše mame mi pišu o vašim uspesima: pevate, svirate, veseli ste, članovi ste bendova, dobri ste i uzorni đaci, osvajate nagrade. Važno je da se družite i da je muzika važan deo vašeg života. A meni je puno srce.

Ja sam, evo već treću godinu u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, pevam i sviram sa ovdašnjom dečicom. Znate li da mi mnogo nedostajete? Zato sam rešila da se ponovo udružimo i muziciramo zajedno. Kako? Pa, virtualno, naravno!

Foto: Pevaj sa Sandrom

Rešila sam da napravim YouTube kanal na kojem ću sabrati sve pesmice koje sam godinama sakupljala iz najudaljenijih krajeva planete, a mnoge i sama komponovala. Uvek mi je bila želja da ih sakupim u neku zbirku, lako dostupnu svima. I tako se, iz neobaveznog razgovora sa mojim suprugom Olegom, rodila misao da krenemo u novu muzičku avanturu. Priča se širila i zahuktavala, te je od malecke ideje nastala prava radionica za pravljenje muzike! Stare pesme su dobile novo ruho, neobjavljene pesme dobijaju nove aranžmane, a pored zvučnih, pesme smo počeli da pretapamo u video, notne i tekstualne zapise. Sve smo počeli da postavljamo na web-sajt, a priča se proširila i na ostale socijalne medije: Fejsbuk, Tviter, Instagram, Pinterest i Google+. Ostaje nam još samo da postavimo video spotove i da i zvanično proglasimo novi početak.

Naravno, to činimo samo zbog vas, dragih mališana i vaših divnih roditelja, za koje znamo da su se uželeli Sandrinih muzičkih maštarija. Namera nam je da svake nedelje postavimo bar jedan novi video sa novom pesmom i pratećim notnim i tekstualnim materijalom. I to sve besplatno! Da bih znala da vam se dopada moj kanal i da biste me ohrabrili u nameri, molim vam da se subskrajbujete (prijavite), lajkujete i klikćete na sve dugmiće koje će mi omogućiti da nastavim rad.

Najlepše hvala, i ne zaboravite da mi pišete!