Mnogo je nagađanja o tipovima ličnosti koji se formiraju u odnosu na muziku koju slušaju. Često se misli da su oni koji slušaju hard rok ili hevi metal energični i skloni agresiji, dok su ljubitelji klasične muzike mirni i tolerantni. Da li je zaista tako?
 |
| Foto: Pixabay.com; Autor: theglassdesk |
Na teoriji da preferencija određenih muzičkih žanrova otkriva važne informacije o karakteru ličnosti, naučnici Rentfrou i Gosling su pravili mnoga istraživanja. Oni su utvrdili četiri faktora koja opisuju muzičku opredeljenost:
Misaoni: bluz, džez, klasična i folk muzika. Uz taj faktor se vezuje kompleksnost, visoko pozitivno, ali i negativno delovanje i nizak nivo energije. Osobe koje preferiraju tu vrstu muzike su inventivne, maštovite, estete, odbijaju konzervativne ideale, tolerantne i opažaju sebe kao inteligentne;
Napet: rok, alternativni pravci i hevi metal. Definiše ga umerena kompleksnost, buntovinički duh, nisko pozitivno delovanje i nivo energije. Osobe koje vole tu vrstu muzike su radoznale,uživaju u riziku, fizički aktivne i smatraju sebe inteligentnima.
Melodičan: kantri, religiozna i pop muzika. Karakteriše ga jednostavnost, direktnost, konvencionalnost, umerena povišenost pozitivnog delovanja, nisko negativno delovanje i nivo energije. Osobe koje preferiraju tu muzičku grupu su vesele, pouzdane, uživaju u pomoći drugima, opažaju sebe kao fizički atraktivne i teže konvencionalnošću.
Ritmičan: rep/hip-hop, soul/fank i elektronska/dens muzika. Faktor umerene kompleksnosti i nivoa energičnosti kao i neemocionalnost. Osobe koje vole te muzičke stilove su pričljive, pune energije, vide sebe kao fizički privlačne, lako opraštaju i uzdržavaju se od konzervativnih ideala.
Znajući da je agresivna muzika visoko energična a depresivna ima najnižiji nivo energije, naučnici su dalje zaključili da postoji mogućnost da mi biramo tempo muzike koji odgovara srčanio pulsu karakterističnim za raspoloženje u kom se nalazimo ili koje želimo da postignemo.
Interesantno, zar ne? Volim da pročitam naučna istraživanja koja možemo da dovedemo u vezu sa svakodnevnim životom. Kakvu muziku vi slušate? Možete li sebe da pronađete u jednoj grupi, ili u kombinaciji više njih? Ja volim klasičnu, ili, pravilnije rečeno, umetničku muziku, kao i pop i rok, dakle mogu sebe da pronađem u tri grupe. Jedino što mi zaista ne odgovara je poslednja grupa, i zaista, ni karakteristike moje ličnosti se ne podudaraju sa navedenim u toj grupi.
Šta mislite, zašto muzika za decu nije uključena ni u jednu od grupa? Da li odrasli ne slušaju i ne vole muziku za decu? Može li se takva muzika uopšte smatrati muzičkim žanrom?
LITERATURA:
Rentfrow, J.P. i Gosling (2003): The Do Re Mi's of Everyday Life: The Structure and Personality Correlates of Music Preferences, Journal of Personality and Social Psihology, Vol. 84, No 6.
