Dnevnik lepih momenata (13. nedelja)

U ovom dnevniku postavljam zapise momenta sreće, zadovoljstva, radosti, zahvalnosti, lepote, ushićenja, nadahnuća i blagostanja u okviru 100 dana. 

Ovo je trinaesta nedelja. 

DAN 100, petak 29. septembar 2017



Ma nije moguće da se več završilo 100 dana zapisa lepih momenata? 
Danas, poslednjeg dana vođenja beležaka, je bio lep, sunčan, miran dan vikenda, kao što se samo može poželeti. 

Foto: Pixabay

DAN 99, četvrtak 28. septembar 2017

Uveče sam imala on-line sastanak sa mojim Pokroviteljem koji me je prvi podržao na "Patreon"-u. Družila sam se sa klincima ali i sa divnom mamom i mnogo sam joj zahvalna na podršci!

DAN 98, sreda 27. septembar 2017


Nakon 26 sati puta, moj sin je sleteo u Saporo u Japanu i smestio se u studentski dom. Danas smo se čuli i sve je u najboljem redu. Već prvog dana boravka su mu izradili ličnu kartu, napravili medicinsko osiguranje i otvorili račun u banci. Ih, Japan! 

Foto: Pixabay

DAN 97, utorak 26. septembar 2017


Dok sam bila na času kolegnica koja predaje u učionici do moje mi je prišla i šapnula da je u školi vizita iz kraljevske porodice. Navratili su u moju učionicu baš kad mi je na času bio dobar razred te smo divno otpevali pesmu za njih. Što bi se reklo, razbili smo!

DAN 96, ponedeljak 25. septembar 2017

Foto: Pixabay

Ha,  upisala sam se na Tai Chi i imala danas prvi čas! To sam oduvek želela!

DAN 95, nedelja 24. septembar 2017

Ma nemoguće, moja učenica klavira je opet na času svirala sjajno! Klinci na časovima su mi bili super. Doduše, zadržala sma trojicu da ispune papir za osvrt i refleksiju na ponašanje, ali mislim da im je činilo dobro jer su nakon toga bili mirni kao bubice. A još sam po povratku kući u prodavnici našla ovaj slatkiš. Pa zdravo, kako si druže? Mene čekaš?  

Foto: Pevaj sa Sandrom

Non-stop gubim kablove i nikad ne znam koji služi čemu, ali ovog slatkiša ću čuvati. 

DAN 94, subota 23. septembar 2017

Danas smo tandemski moj muž-puž i ja kuvali kuglice u paradajz sosu. S obzirom da ni on ni ja nemamo pojma o kuvanju, ručak je bio svetski! Što je najbolje, napravili smo za naredna 3 dana.

Foto: Pevaj sa Sandrom 

DAN 93, petak 22. septembar 2017

Danas mi se desilo interesantno iskustvo. 

Otišla sam na jogu i bila vrlo razočarana tokom vežbanja jer instruktorka nije davala povratnu informaciju o našim pozicijama te nismo znali da li radimo dobro ili ne. To je, u ovom dobu informatike najvažnija odlika nastavnika, jer mnogi procesi učenja se mogu videti putem YouTube-a, ali šta to vredi ako ne znaš da li dobro napreduješ ili čak možeš i da naudiš sebi ukoliko radiš nešto pogrešno. Dakle, instruktorka je radila svoje kao nemi TV, a 80% vežbi ja nisam mogla da uradim kako treba. Ne zato što ne znam ili ne želim, već što sam, jednostavno, prestara za fleksibilnost njenog nivoa. A stvarno sam se trudila. Majke mi.

Foto: Pixabay

Elem, otišla sam sa seanse prilično nezadovoljna. Međutim uveče, a naročito sutradan ujutru sam se osećala kao preporođena. Osetila sam neznatan bol u mišićima, taman onoliko koliko greba da se razbude.  Naravoučenije: nije uvek sve kao što na prvi pogled izgleda. Ili je pouka u nečem drugom?