Pre neki dan smo u školi imali proslavu International Charity Day (Dan Međunarodnosti i Humanitaraca).
 |
| Bina, pre dolska gostiju. Foto: Pevaj sa Sandrom |
To je dan kada moja škola organizuje vašar na svom terenu, te se, prodajom proizvoda i usluga koje pružaju nastavnici i roditelji učenika prikupljaju novčana sredstva za organizacije koje se bave humanitarnim radom. Prodaju se domaći kolači, slaniši i slatkiši, karte za razne sportske i zabavne aktivnosti, kao što je "gađaj nastavnika balonom punim vode". Svake godine tog dana prikupi se oko 10.000 Eura koji odlazi organizacijama koje se bave decom ili obrazovanjem.
Ove godine je vašar bio malo drugačiji jer smo sastavili Charity misiju sa International danom, kada se slave različite nacionalnosti učenika koji pohađaju našu školu. Kako je meni bio dodeljen zadatak da organizujem paradu gde će učenici predstaviti svoje zemlje - bilo nacionalnom odećom ili zastavom, prošla sm kroz spisak oko 4000 đaka naše škole da bih ustanovila da imamo zastupljenih 88 nacija! Većinu ipak čine lokalna deca, Emiraćani.
 |
| Predstavnice Srbije u našoj školi. Foto: A.R. |
Ako mislite da su Srbi retki u ovom malom mestu, zabačenim na severu Emirata, varate se. Ima nas! Ima i naše dece iz Srbije, i to njih ukupno 12, u našoj ogromnoj školi od oko 4000 učenika. Eh, tako su mi bili slatki svi ti internacionalni mališani, obučeni u tradicionalne nošnje svojih predaka, ponosno paradirajući i s vremena na vreme navlačeći odeću koja im spada i povlačeći zastave o koje zapinju. Nije što su naše, ali curice iz Srbije su bile najslađe! Lepo očešljane, sa urednom punđicom i crvenim cvetićem, sa prelepim prolećnim osmehom. A tek što lepo pevaju! Naravno da znam, ja sam im nastavnica muzike.
 |
| Predstavnici Srbije u školi u komšiluku. Foto: M.S. |
Samo stotinak metara dalje jedruga škola, u kojoj se International Day slavio nešto kasnije, a u njoj su takođe tri srpska deteta. Kažu da se domoljublje osnaži odlaskom iz zemlje, te se i naša mala srpska zajednica drži čvrsto, a druži često i uvek nam je veselo.
Pored parade, tog dana je moje zaduženje bilo za sve što se dešavalo na sceni, a to je uglavnom bio muzički sadržaj. Naša Akademija sastavljena od tri škole od kojih su dve osnovne (jedna sa internacionalnim a druga sa britanskim kurikulom) i jedna srednja škola. Stoga nije teško sastaviti muzički program jer svaka škola rado doprinosi izvođenjima svojih učenika.
 |
| Moj hor, "The Hummingbirds" |
Prvih sat vremena je sve teklo kako treba, a onda je počeo da duva vetar. Kovitlao je sve jače i jače, da bi se pretvorio u snažnu peščanu oluju. Stvari su letele okolo, pesak nam je ulazio u oči i kosu, a ja sam samo prekrivala klavir ne bi li potpuno zamro sa tim silnim zrncima peska koja su neumoljivo nalazila put do njegovih dirki. Ma, tvister, Katrina i košava - sve zajedno se urotilo protiv nas, tako da smo morali da prekinemo program i brže-bolje spašavamo stvari. Nalet kesa, papira i kartona je bio impresivan.
To je bilo moje poslednje zaduženje pre dvonedeljnog odmora koji ćemo imati tokom aprila. Međutim, nakon toga me čekaju još veći organizacioni zahvati: "Nedelja muzike" i nedelja u kojoj ćemo imati koncerte svih razreda u školi. Muzike nikad dosta!
